Šuma Striborova

Začarana šuma Striborova, u kojoj se dešavaju mnoga čuda, ostaće takva "dokle god u nju ne stupi onaj kojemu je milija njegova nevolja nego sva sreća ovoga svijeta". Momak je zašao u začaranu šumu da naseče drva. Tu je bila u obliku zmije "ljudska duša, rad grijeha i zlobe ukleta". Nju je ukletosti mogao osloboditi samo mladić koji bi se venčao sa njom. Da bi zavela naivnog mladića,ukleta duša se iz zmijskog oblika pretvorila u lepu devojku, ali joj je u ustima i dalje stajao gujin jezik. Mladić dovodi u kuću devojku. Kad mu je oprezna i pametna majka rekla da je doveo guju-devojku, sin se skamenio od čuda: otkud njegova mati znade da je ono bila guja? Razljuti se u srcu i pomisli: "Moja majka mora da je vještica. I odmah zamrzi na majku". Počelo njih troje živjeti zajedno, ali ono zlo i naopako: Snaha jezičkiva, nazlobna, proždrljiva i goropadna. Majka je morala da se pokorava i da izvršava sve zapovesti goropadne snahe: da joj sa litice visoke do oblaka donese snega da se umije i da ide na zamrznuto jezero i uhvati šarana za ručak. "Domaći" (patuljci) pomažu majci da pred sinom otkrije guju-snahu tako što su pod kvočku podmetnuli svračija jaja, a kad se izlegli, snaha, kao svaka guja, polakomi se na svračiće i isplazi jezik. Kad je sin video, u prisustvu celog sela , da mu žena ima gujin jezik, još više se razbesneo i majku iz kuće izbaci. Majka odlazi kod šumskog starešine Stribora, koji želi da joj pomogne da se u selo vrati mlađa za 50 godina, ali pod uslovom da iz sećanja izbriše sina. Majka, međutim, odgovara: "Ali ja volim ostati u svojoj nesreći, a znati da imam sina, nego li da mi daš sve blago i dobro ovoga svijeta, a da moram zaboraviti sina." Ovaj odgovor majke učinio je da prestanu čari u Striborovoj šumi, jer je u nju konačno kročio neko kome je bila draža njegova nevolja nego sva sreća ovoga sveta.

U životu, dakle, treba da razlikujemo dobro od zla, poštenje od nepoštenja, ljubav i dobrotu od mržnje i zlobe i da se uvek za pobedu dobra nad zlim treba boriti