Pesme Alekse Šantića

Među rodoljubivim našim pesnicima s kraja XIX i prvih decenija XX veka Aleksa Šantić, nesumnjivo zauzima prvo mesto. Svojom iskrenošću, toplinom i neposrednošću izraza njegove rodoljubive pesme su izražavale ne samo njegova lična osećanja no i osećanja celog porobljenog naroda Bosne i Hercegovine.

Šantić je ceo svoj život proveo u Mostaru. U patrijarhalnoj mostarskoj sredini, bez vipđih škola, bez mogućnosti da stekne kakvo šire obrazovanje, on je bio ostavljen samom sebi. Ličnim radom, najviše samoučki, stekao je izvesnu književnu kulturu, ali se samouštvo u njegovom obrazovanju dugo osećalo. Otuda je on u svom poetskom radu dugo ostao uskih vidika, jednolik u motivima, učeći se izražajnim sredstvima na izvorima narodne poezije. Tek docnije će se razviti, obogatiti novim saznanjima i dati viši umetnički izraz svojim osećanjima.

Dva su događaja u našoj istoriji bila od presudnog značaja u životu i umetničkom stvaranju Šantićevom: aneksija i srpske pobede u balkanskim ratovima. Iz ta dva doživljaja potekle su najbolje Šantićeve rodoljubive i socijalne pesme.

Šantić spada među veoma plodne pesnike. Počeo je pevati vrlo rano ugledajući se na narodnu liriku i na tadašnje naše pesnike na glasu: Zmaja, Vojislava Ilića, i u tematici i u formi i izrazu. Od 1901. godine Šantić se oslobađa toga uticaja i postaje svoj: mnogo realniji, bliži životu, događajima, prilazi narodu da "sa njim strada", i njegova poezija postaje čovečanski topla i uzbudljiva, socijalna, borbena i diskretno nostalgična zbog pesnikove lične sudbine. Šantić je bio čovek koji je opštenacionalne ideale veoma često pretpostavljao ličnim, i njegove pesme o porobljenom, ugnjetenom seljaku i radniku, o mržnji protiv porobljivača i ugnjetača nose u sebi snažnu borbenost. Kao i Kočić, i on je borac protiv eksploatatora, ma ko oni bili. Svoj lični život, svoja ljubavna i porodična osećanja Šantić je opevao u nekoliko pesama. Zajedno sa rodoljubivim i socijalnim pesmama, to su najviša Šantićeva umetnička dostignuća.